Sevdah - mali izlet u poeziju

Sevdah

Možda

Ima smisla

Lekovi i obaveze

Vekna hleba ujutru pred spavanje

Kafa uz doručak, šetnje, gradski prevoz, isto,

Sve isto kao zidovi i dvorišta ludnica,

Sve isto sa istim ljudima.

Često bez razloga s tobom

Sevdah,

To je kad domar...

Ne. Nešto drugo,

„Dvornik“, kažu Rusi, čovek

Koji mete pred zgradom i zimi posipa so –

E, baš to

Sevdah –

Starice s pijace

U maramama, mrtvim ljubavima i dva-tri rata

Ti i ja na prozoru visokog sprata, gledamo ih i čudimo se njihovim teškim

Cegerima.

U sobi žuto, toplo.

Gori peć.

Sumrak je, i polako zaboravljamo; neko će doći,

Žurimo

Da razmenimo poglede i zabranjene stiske ruku,

Crn-sevdah i crni čaj dok ne zazvoni oštro

Interfon i bat koraka na stepeništu i mačka lenjo,

Lenjo sklizne s prozora da sačeka

Goste, a dvornik je dobro posuo so; ne možemo se klizati

Bez razloga previše često, pa ipak –

Sevdah,

I vrata se otvaraju.